Opet vikend i opet dogovor sa Damjanom za igranje u, opet, Astalu...

Poslednjih par puta sam pokušao da nekako proguram da igramo Castles of Burgundy, ali mi zbog (nedostatka) vremena nikako nije polazilo za rukom. Međutim, ovaj put smo posle 2 odigrane partije Istanbula, konačno uspeli da započnemo i to čuveno Feldovo čedo...

Castles of Burgundy je igra za 2 do 4 igrača u kojoj dotični uz relativno slabu temu izgrađuju svoje zemlje. Igrači su aristokrate, kneževi srednjevekovne Francuske.

Igra traje 5 poteza podeljenih u 5 rundi, a u svakoj rundi igrači bacaju po dve kockice i za svaku od njih odigravaju po jednu akciju. Dve (najbitnije) akcije zavise od same kocke; prva se odnosi na preuzimanje slobodnog projekta (građevine, brodovi, životinje...) sa tog broja na osnovnoj tabli i prenošenja na jedno od slobodnih mesta u okviru raspoloživih projekata u kneževini, a druga je izgradnja raspoloživog projekta na mesto na ličnoj tabli koje je obeleženo brojem sa kocke. Kockice mogu da se iskoriste i za dve akcije za koje broj nije bitan; preuzimanje 2 radnika (koriste se za +1 ili -1 na jednu kocku) ili prodaja robe za pobedonosne poene i srebro. U toku svog poteza igrač može iskoristiti besplatnu akciju kako bi za 2 srebra kupio jedan od projekata iz središnjeg dela osnovne table!

Svaki igrač ima ličnu tablu (odnosno malo deblji list papira) sa svojom kneževinom, podeljenom u više oblasti različitih boja. Svaka boja označava tip projekta koji može da se izgradi na toj oblasti, i kada se oblast u potpunosti popuni donosi određen broj poena.

Poene vam takođe donosi i trgovina, životinje, različite građevine, srebro (resurs) i radnici... Što bi se reklo, igra je Point Salad što nekome može da smeta, ali ja ovakve igre generalno volim jer imam utisak da ovo samo povećava ponovnu igrivost. A kad smo je već pomenuli, iako posle jedne odigrane partije ne mogu ništa da kažem sa sigurnošću, ova igra, iako skoro tipičan predstavnik evroigara ima veliki broj nasumičnih elemenata koji će joj vrlo verovatno veoma produžiti životni vek!

Negativna strana igre je potencijalni Analysis Paralysis problem, odnosno problem potencijalnog predugog razmišljanja tokom poteza. Ponekad i sam znam da zaglibim u analiziranje svih mogućih kombinacija što Jecki, naravno, smeta. Igra je, takođe, prilično zahtevna, pa neće se svideti onima koji uz igranje žele samo da se opuste i ne razmišljaju previše.

Iako tematski relativno slaba, a dizajnerski bleda (i bukvalno i metaforički), Castles of Burgundy je igra koja igrivošću sija i verovatno u potpunosti zaslužuje ocene koje dobija. Možda će nekome biti prezahtevna ili će nekoga "paralizovati u razmišljanju" tokom poteza, ali za većinu će svi ostali plusevi nadvladati relativno sitne probleme.